Sad je na zemlji, oche, drugi svet.
Za sebe svi se groznichavo brinu,
cene svoja imanja i sic'ushna bic'a.
Samo je nekoliko siromaha i mladic'a
koji bi mogli za dobro drugih da ginu.
Za blagom sad najvishe zhude ljudi;
prema choveku sve se hladniji biva;
grabi svak da se na zemlji nauzhiva,
jer ne veruje da c'e na nebu da se sudi.
Ni tvoja molitva kod Boga ne pomazhe:
iz dana u dan biva ovde sve grublje;
drukchije je sad, oche, i nashe rodoljublje,
Srbija i Vojvodina se chak glozhe.
Sad misle da treba bogato da se plate:
trud za rodnu grudu i ljubav i ideali;
prichaju glasno shta su za zemlju dali.
A ja s bolom mislim na tvoj zhivot i na te,
i chini mi se sada: nisi morao umreti,
sve je mozhda bilo prazno i uzaludno:
plamichak tvoje vere samo ja chuvam budno
i kroz sve mrzhnje ovde chistog c'u ga proneti.
~ KRAJ ~