Ćirilica | Početak § Radovi → Bezuglova 14.11.2017.

Humati za biljke — impuls života

Naučnici otkrivaju nove činjenice o huminskim preparatima

Fotografija Olge Bezuglove

Olьga Stepanovna Bezuglova
Doktor biologičeskih nauk, kafedra «Počvovedenьe» Professor ЮFU. TRK NTK.

O tome kako najbolje birati fitostimulatore za biljke, zašto mnogi i dalje ne žele da ih koriste i kakva je budućnost humata, za «Krestjanin» su govorili naučni saradnici Donskog zonalnog naučnoistraživačkog instituta za poljoprivredu, doktor bioloških nauka profesor Olga Bezuglova i kandidati bioloških nauka Andrej Gorovcov i Jelena Polijenko.

— Koliko nam je poznato, trenutno radite na projektu vezanom za poboljšanje huminskih preparata. Možete li nam reći više o tome kako je sve počelo i u čemu je suština projekta?

O. Bezuglova: — Godine 2013. pozvao me je direktor Donskog zonalnog naučnoistraživačkog instituta za poljoprivredu (DZNIIŠ) i pozvao da radim kod njih, jer je verovao da je budućnost u biološkoj poljoprivredi. Pošto već dugo radim sa humatima i đubrivima, izbor je pao na mene. Pristala sam da radim na pola radnog vremena, jer sam pre svega profesor na Južnom federalnom univerzitetu (JUFO). Dodelili su nam prostor, pozvala sam svoju učenicu Jelenu Aleksandrovnu Polijenko, koja je takođe specijalista za humate, i još jednog svog bivšeg studenta, Vladimira Lihmana.

Treba napomenuti da postoji mnogo naučnih informacija o humatima iz perspektive njihovog direktnog uticaja na biljke. Naš cilj je bio da shvatimo šta se dešava kada humate ne unosimo u zemlju, već tretiramo biljke. Bez mikrobiologije to nije moguće, pa smo odlučili da uključimo stručnjaka iz ove oblasti — Andreja Vladimiroviča Gorovcova.

Niko ranije nije postavljao pitanje o tome šta se dešava u zemljištu — smatralo se da humat pri folijarnoj obradi ne dospeva u zemlju, te da se stoga tamo ništa ne dešava, a sav pozitivni efekat je rezultat aktivacije fizioloških procesa. I evo, Jelena Aleksandrovna je u svom doktorskom radu ustanovila da se pri folijarnoj obradi povećava sadržaj pokretnog fosfora u zemljištu. Agrohemicari nam nisu verovali — smatrali su da to jednostavno nije moguće. Naš glavni zadatak je da utvrdimo šta se dešava u zemljištu i kako na njega utiču mikroskopske doze potpuno bezopasnih hemijskih jedinjenja. I, naravno, da to dokažemo.

— Rekli ste „bezopasnih hemijskih jedinjenja”. Da li zaista nema nikakvih rizika pri njihovom korišćenju?

O. Bezuglova: — Kada se u zemljište unese određena količina mineralnih đubriva, mnogi viču „hemija! hemija!”. Ali „hemija” može biti različita. Jednostavno je vrlo lako pogrešiti i naneti štetu: kada se unose đubriva, potrebno je pravilno izračunati dozu i vrlo pažljivo odabrati vreme. Ako unesesmo đubrivo kada biljka još uvek ili već ne može da ga apsorbuje, nanosimo dvostruku štetu — prirodi i sebi.

S huminskim preparatima je takođe vrlo važno pridržavati se doziranja. U dozama koje preporučuju naučnici, oni ne mogu naneti štetu ni zemljištu ni biljci, samo donose korist. Živimo na černozemima, veoma plodnim zemljištima. Postoji pojam „trijada plodnosti”. To su tri elementa bez kojih biljka ne može da živi i raste: fosfor, kalijum i azot. Fosfora u našim zemljištima ima dovoljno, ali naši černozemi sadrže mnogo karbonata, te je fosfor u njihovom prisustvu u nepokretnom i teško dostupnom stanju. Bez pomoći mikroorganizama biljka ga ne može apsorbovati. Biološka aktivnost savremenih zemljišta smanjena je između ostalog zbog toga što ih beskrajno punimo hemikalijama koje štete mikroorganizmima.

Ako biljku tretiramo huminskim preparatom, ona, slikovito rečeno, dobija stimulans za život, poput imunomodulatora za ljude. Humati su prirodni spojevi koji su inherentni zemljištu. Iako ih dobijamo u laboratoriji, ne sintetizujemo ih veštački, već ih ekstraktujemo iz smeđeg uglja, treseta, sapropela ili komposta. U DZNIIŠ, na primer, izvlačimo ih iz vermikomposta, kondenzujemo i povećavamo koncentraciju korisnih supstanci — huminskih kiselina — u jedinici zapremine. To radimo kako ne bismo unosili tone treseta, uglja ili vermikomposta, već radili sa mikroskopskim količinama materijala. Tako da nema nikakvih rizika od huminskih preparata, pod uslovom da se koriste pravilno. Najčešće se koristi koncentracija od 0,05-0,005 g/l.

Pet razloga za korišćenje humata:

  1. Potpun set elemenata ishrane biljaka: makroelementi (NPK) i mikroelementi (Cu, Zn, Mn, Fe, B, Mo, Co, Ni).
  2. 100% prirodni organski proizvod iz ekološki čistih sirovina.
  3. Garantovano povećanje prinosa od 10-50%.
  4. Maksimalna biološka aktivnost.
  5. Aktivna i korisna mikroflora.

— U kojoj se fazi trenutno nalazi vaše istraživanje?

A. Gorovcov: — Trenutno smo ustanovili da biljka nakon tretmana počinje da povećava aktivnost interakcije sa zemljištem. Ima rizosfernu mikrofloru — bakterije koje se nalaze direktno na korenima biljaka ili u zoni koja je u neposrednoj blizini korena. Tamo se odvijaju najaktivniji procesi. Biljka se ne može normalno razvijati ako postoji neko negativno dejstvo na rizosferu. Pretpostavljamo da huminski preparati pozitivno utiču na rizosferu. To još nije dokazano, ali mnogi pokazatelji ukazuju na to da biljke nakon tretmana humatima počinju da stimulišu sopstvenu rizosfernu mikrofloru, oslobađajući supstance koje poboljšavaju stanje bakterija koje žive na korenima.

O. Bezuglova: — Pored toga, trenutno radimo na istraživanju koje se odnosi na interakciju humata i pesticida. Naš cilj je da utvrdimo da li se upotrebom humata može smanjiti pesticidno opterećenje. Već imamo neke rezultate, ali ih za sada ne planiramo objavljivati.

— Kako konkretno huminski preparati mogu pomoći poljoprivrednicima?

A. Gorovcov: — Recimo, neki poljoprivrednik prema regionalnim propisima treba da unosi određenu količinu đubriva. Naravno, on to planira u svojim troškovima i izdvaja određenu sumu novca. Od ukupne količine unetog đubriva do biljke stiže samo 25%. Tretman huminskim preparatom omogućava mobilizaciju đubriva i povećava udeo koji stiže do biljke. Na taj način poljoprivrednik može smanjiti dozu unetog đubriva bez smanjenja prinosa, oslobađajući novac, smanjujući troškove proizvodnje i povećavajući njenu konkurentnost. Inače, u inostranstvu poljoprivrednici već dugo i uspešno koriste huminske preparate, čak imaju fabrike za njihovu proizvodnju.

E. Polijenko: — Fabrike postoje i kod nas.

— Sada se na tržištu pojavljuje mnogo huminskih preparata, među kojima sigurno ima i nekvalitetnih proizvoda. Kako poljoprivrednik može odabrati dobar fitostimulator i prepoznati falsifikat?

O. Bezuglova: — Najbolje što možete učiniti je da pročitate informacije o kompaniji na internetu, čiji proizvod planirate da kupite. Ako je kompanija pouzdana, na sajtu će biti prikazani rezultati ispitivanja, sertifikati kvaliteta i imena naučnika s kojima je kompanija sarađivala. Sve ozbiljne firme to rade. Kompanijama koje nisu sprovele naučna istraživanja ne treba verovati. Ponekad nam se obraćaju sami poljoprivrednici pre nego što kupe seriju preparata.

Kvalitet preparata određuje njegova hemijska analiza. Potrebno je utvrditi normirani sadržaj huminskih materija, tačno mora biti poznato koliko huminskih kiselina sadrži. Glavni problem trenutno je što ne postoji standard za huminske preparate, ali se to stalno diskutuje i pre ili kasnije biće uveden neki GOST (državni standard).

— Kako se situacija u agroindustrijskom kompleksu može promeniti kada završite svoje istraživanje?

O. Bezuglova: — Sve zavisi od opšte ekonomske situacije. U poslednje vreme poljoprivrednici imaju sve više poverenja u huminske preparate i počinju da rade s njima. Problem je u tome što poljoprivrednicima često nedostaju sredstva. Nažalost, još uvek ne shvataju da su humati podjednako neophodni u agrotehnologijama kao i fosforna đubriva. Potrošač mora biti obrazovan. Samo njegova obrazovanost može obezbediti željeni efekat. Neki se plaše humata, neki čak ni ne znaju za njih, a neki ne razumeju da, isključujući ovaj element iz agrotehnologija, sami sebi zatvaraju put ka razvoju. Cene i doze mineralnih đubriva su neuporedive sa cenama i dozama huminskih preparata. Bolje je umesto tone fosfornih đubriva bez humata kupiti pola tone fosfornih đubriva sa nekom količinom huminskih preparata. Efekat će biti isti, a to donosi očiglednu ekonomsku korist. Ako uzmemo u obzir ekološke posledice, sve će govoriti u prilog humatima.

— Kako huminski preparati utiču na kvalitet zrna?

E. Polijenko: — Poboljšavaju ga. Kada smo sprovodili kontrolu kvaliteta zrna pri korišćenju biopreparata, pokazatelji sadržaja glutena su se blago povećavali. U laboratorijskim uslovima često dobijamo dobre rezultate, tako da se može reći da teorijski postoji pozitivan uticaj na kvalitet prinosa, ali o praktičnim rezultatima još ne možemo govoriti.

— Šta biste savetovali poljoprivrednicima?

O. Bezuglova: — Preporučila bih svima bez izuzetka da uključe korišćenje huminskih preparata u svoje agrotehnologije: povrtarima, voćarima, i stočarima. Huminski preparati su korisni i za životinje. Dodaju se u hranu i vodu za piće životinja, što dovodi do povećanja njihove težine i poboljšanja stanja krzna. Nedavne studije sprovedene na pacovima i pilićima to su pokazale. Huminski preparati ni u kom slučaju ne štete životinjama, već im pomažu da podnesu različite bolesti i prežive. Posebno mnogo u ovom pravcu rade naši ukrajinski kolege sa Dnjepropetrovskog agrarnog univerziteta. Nedavno sam na konferenciji u Moskvi slušala docenta, kandidata hemijskih nauka iz Novosibirska. Ona je medicinar i sprovodi istraživanja na pacovima. Otkrili su da se pri korišćenju humata tumori kod pacova smanjuju, a njihovo stanje se poboljšava. Naravno, ne možemo još govoriti o tome da huminski preparati leče rak, posebno bez kliničkih ispitivanja na ljudima, ali u budućnosti je sve moguće.

— Kako vidite budućnost huminskih preparata?

O. Bezuglova: — Uverena sam da je budućnost huminskih preparata obećavajuća. Postojala je veoma poznata naučnica iz oblasti pedologije i hemije, direktor Instituta za tlo im. V. V. Dokučaeva, Ivan Vladimirovič Tyurin. Još 1940. godine je rekao da će doći vreme kada će se proizvoditi huminski preparati i đubriva. A krajem četrdesetih i početkom pedesetih, profesorka Lidija Asenovna Hristjeva iz Dnepropetrovskog poljoprivrednog instituta, počela je da ih detaljno proučava, i obavljena je čitava serija radova, ali sve je to bilo na nivou čiste nauke. I evo, posle toliko godina, stigli smo do tačke kada ih implementiramo u praksu poljoprivrede. Dakle, budućnost je bez sumnje velika, ali je potrebno vreme, jer čak i naučnici koji se bave poljoprivredom i nisu imali neposrednog iskustva sa efektom huminskih materija, ne prihvataju ih odmah.

A. Gorovcov: — Mislim da ćemo postepeno doći do tačke kada će huminski preparati biti korišćeni što je moguće češće. To značajno smanjuje opterećenje na tlo. S obzirom na njihovu relativno nisku cenu i rastuću konkurenciju, u bliskoj budućnosti humati će se pokazati u praksi, i ljudi će početi da pričaju o njima. Zvaničnici će, na primer, konačno reagovati, i biće usvojen neki standard, a primena humatima će biti uključena u regionalne preporuke za primenu agrotehnologija.

Bibliografija