Недељу дана дажд ромиња,
Корито речно пуно муља;
Досадно, горко; и дан тиња,
Као лампа без капи уља.

По стрејама по ваздан чучи
Голубље јато, док не цркне;
Прљава вода одсвуд хучи,
И већ од подне тихо мркне.

Окна се гасе; и ноћ зија
Језива. Канда у те доби —
На прагу стоји весник коби,
А зидови су пуни змија.

—
Сабрана дела, Књ. I-V. — Књига I „Песме сунца“ (1929). — V. Сунчане песме. — Писано у Паризу, Женеви, Софији и Атини 1900–1923.