| Ćirilica | Latinica | | laban.rsBiblioteka → Laza Lazarevic'

Laza Lazarevic'

[Fotografija 1] [Fotografija 2] [Fotografija 3] [Fotografija 4]

Laza K. Lazarevic' (13. maj 1851. – 10. januar 1891.)

Laza Lazarevic' (rodjen u Shapcu, preminuo u Beogradu) je bio jedan od najobrazovanijih i najkultivisanijih duhova svog doba, istaknuti lekar koji je ostavio znachajne radove iz medicine, on je slichno ostalim bio poklonik patrijarhalnog sveta i njegovih vrednosti. Dublje od ostalih osetio je potrese koje je donosilo novo doba, otkrio individualne i moralne aspekte krize starih odnosa, prvi prikazao sudbinu intelektualca u nashem drushtvu. Iznad ostalih pisaca uzdigao se najvishe smislom za psihologiju lichnosti, poetskom snagom u docharavanju ambijenta i atmosfere te velikom brizhljivoshc'u u izgradjivanju kompozicije i stila svojih pripovedaka. On je tvorac srpske psiholoshke proze i, s devet pripovedaka, koliko je uspeo da zavrshi i koje su skoro sve remek-dela, svrstao se medju nacionalne klasike.

Biografija

Rodjen je 1. maja po julijanskom kalendaru 1851. godine. Otac Kuzman, poreklom iz Hercegovine, drzhao je sa bratom Mihailom trgovachku radnju. Majka Jelka, kc'i shabachkog kujundzhije, ostavshi siroche udaje se za petnaest godina starijeg Kuzmana u svojoj petnaestoj godini. U porodici Lazarevic' vladao je primeran patrijarhalan red. Kada je Laza imao devet godina iznenada mu umre otac a godinu dana kasnije i stric Mihailo. Teshke prilike u koje je zapala porodica nametale su Lazarevic'evoj majci veliku odgovornost. Ona je trebalo da vodi rachuna i izvede na pravi put chetvoro dece, Lazu i njegove tri sestre. Lazina privrzhenost porodici odrazila se na njegov knjizhevni rad. Kult porodice i zhrtvovanje njenim interesima je stalno bio prisutan kako u zhivotu tako i u delima ovog pisca.

Osnovnu shkolu i chetiri razreda gimnazije Lazarevic' je zavrshio u Shapcu. Njegov otac je bio prenumerant na mnoge knjige koje su tada izlazile pa je Lazarevic' vec' u ranom detinjstvu imao priliku da se upozna i zavoli knjizhevnost. U jesen 1867. kada mu je bilo shesnaest godina, Lazarevic' upisuje Pravni fakultet Velike shkole. Postao je sekretar velikoshkolskog udruzhenja „Pobratimstvo”. Tokom studija prava u Beogradu Lazarevic' je bio pod uticajem Svetozara Markovic'a i odushevljenje za ruski jezik i knjizhevnost zahvata i Lazarevic'a, koji je uchio ruski jezik i chitao dela ruskih revolucionarnih demokrata Chernishevskog, Pisareva i Dobroljubova. Pre nego shto je zavrshio prava 15. januara 1871. godine izabran je za drzhavnog pitomca da studira medicinu u Berlinu ali mu je stipendija oduzeta zbog prilika koje su nastale usled Pariske komune. Nakon toga, Lazarevic' zavrshava prava i postaje praktikant Ministarstva prosvete. Pochetkom naredne godine ponovo mu je potvrdjena stipendija i on odlazi u Berlin. Za vreme Srpsko-turskog rata 1876 — 1877. Lazarevic' prekida studije poshto je pozvan na vojnu duzhnost. Sluzhio je kao lekarski pomoc'nik i bio odlikovan srebrnom medaljom za revnosnu sluzhbu. Vrativshi se u Berlin zavrshava studije medicine 8. marta 1879. Po povratku u Beograd postavljen je za lekara beogradskog okruga a 1881. godine postao je prvi lekar Opshte drzhavne bolnice u Beogradu. Iste godine Lazarevic' se ozhenio Poleksijom, sestrom svog druga Koste Hristic'a, sa kojom je imao tri sina: Milorada, Kuzmana i Vladana i c'erku Andjeliju. Kuzman je preminuo nakon godinu dana a Vladan dve godine po rodjenju. Uporedo sa napornom praksom radio je i na knjizhevnosti. Za deset godina napisao je svega devet pripovedaka dok je osam ostalo nedovrsheno. Pochetkom 1888. izabran je za chlana Srpske akademije nauka za zasluge na knjizhevnom polju. Februara 1889. postaje lichni lekar kralja Milana i biva unapredjen u chin sanitetskog potpukovnika. Srpska akademija nauka je 8. jula 1890. nagradila Lazarevic'evu poslednju pripovetku „On zna sve”, a 10. januara 1891. (29. decembra 1890. po julijanskom kalendaru) Laza Lazarevic' je preminuo.

Prevodilachki rad

U junu 1868. Lazarevic' objavljuje u chasopisu „Vila” prevod „Kako je postalo i napredovalo pozorishte u starih Grka”. Decembra iste godine, takodje u chasopisu „Vila” objavljuje prevod „Pripitomljavanje nashe domac'e zhivotinje”. U novembru i decembru 1869. godine, u chasopisu „Matica” shtampa prevod odlomka „Osobenjak” iz romana Chernishevskog „Shta da se radi” a naredne godine, takodje u „Matici” objavljuje prevod Gogoljeve pripovetke „Djavolja posla” i zajedno sa jednim drugom prevodi pozorishni komad „Carica” od E. Skriba i delo „Pukovnik i vojnik”.

Knjizhevni rad

Laza Lazarevic' pripada piscima realizma. Smatra se tvorcem srpske psiholoshke pripovetke. Svoje pripovetke Lazarevic' je objavljivao u chasopisima a objavio je samo jednu knjigu pod nazivom „Shest pripovedaka” jula 1886. godine. Napisao je devet pripovedaka dok je osam ostalo nedovrsheno. Za zhivota je objavio osam pripovedaka: „Prvi put s ocem na jutrenje”, „Shkolska ikona”, „U dobri chas hajduci!”, „Na bunaru”, „Verter”, „Sve c'e to narod pozlatiti”, „Vetar” i „On zna sve”. Pripovetku „Shvabica” tada nije objavio jer je, kako mnogi veruju, bila suvishe autobiografska. Objavljena je tek sedam godina nakon pishcheve smrti 1898. godine u knjizi „Pripovetke Laze K. Lazarevic'a” koju je priredio Ljubomir Jovanovic'. Sve njegove pripovetke mogu se podeliti na pripovetke iz gradskog i na pripovetke iz seoskog zhivota. Karakteristika Lazarevic'evih pripovedaka je idealizacija i velichanje patrijarhalnog sveta i porodichne zadruge kojoj se sve zhrtvuje pa chak i sopstvena srec'a.

Lazine nedovrshene pripovetke „Na selo”, „Teshan” i „Sekcija”, chiji su fragmenti objavljeni nakon pishcheve smrti, prikazuju istinitiju sliku seljaka nego druge Lazarevic'eve pripovetke. U njima je vishe zrelosti koje pisac duguje iskustvu.

Pripovetke

Prvi put s ocem na jutrenje

Pripovetka Prvi put s ocem na jutrenje prvobitno je imala naslov „Zvona sa crkve u N.” i objavljena je u chasopisu „Srpska zora” 1879. godine.

U ovoj pripoveci je istaknut lik patrijarhalne zhene, domac'ice, majke i supruge koja ume da trpi i c'uti ali koja progovara i uzima stvar u svoje ruke u najmanje ochekivanom trenutku. Besprekoran domac'in Mitar nauchio je da se karta u drushtvu ljudi bez patrijarhalne kulture. Kada je na kartama izgubio svoje imanje pokushava sebi da oduzme zhivot ali ga u tome sprechava zhena koja ga vrac'a radnom i predjashnjem zhivotu. Glavni junak pripovetke Mitar, naslikan je sa svim protivrechnostima svoje prirode. Najpre je uredan i strog zatim izgubljen u velikoj strasti da bi na kraju bio skrhan i raznezhen. Dogadjaji su dati kroz posmatranje devetogodishnjeg dechaka. U ovoj pripoveci kazhnjeni su oni koji narushavaju patrijarhalni moral. Peru Zelembac'a, koji je Mitra doveo do ruba propasti, bez ikakvog objashnjenja pisac je oterao na robiju i na kraju pripovetke on tuca kamen u robijashkoj haljini dok se Mitar vratio na pravi put.

Shkolska ikona

U martu 1880. godine Lazarevic' objavljuje pripovetku Shkolska ikona u dubrovachkom chasopisu „Slovinac”. Urednik je istochno narechje zamenio juzhnim, a pisac ga u kasnijim preshtampavanjima nije menjao pa je ovo jedina njegova pripovetka u juzhnom narechju. Motiv pripovetke je sukob idilichnog patrijarhalnog sveta, chiji su predstavnici uzoran sveshtenik i poshteni seljaci, sa nosiocem revolucionarnih ideja koje su olichene u liku novog uchitelja. On je predstavljen kao samoljubivi negator postojec'e tradicije i kao rushilac patrijarhalnog drushtva. Popa koji je patrijarhalni stareshina sela i vrlo pravichan chovek, pisac je prikazao sa nesumnjivim simpatijama. U seoski idilichni svet dolazi uchitelj koji unosi nemir i u njega se zaljubljuje popova kc'i Marija (Mara), koja time upropashtava ne samo sebe vec' i oca. Pop spasavajuc'i shkolsku ikonu iz zapaljene shkole zadobija rane od kojih ubrzo i umire. Na samrti on ipak oprashta c'erki koja se pokajala i koja se vrac'a patrijarhalnom svetu koji je htela da napusti. Prva polovina pripovetke je daleko prirodnija i uspelija od druge polovine u kojoj pisac ne daje objashnjenja ni motivaciju za dogadjaje koji su presudni za junake.

U dobri chas hajduci

Krajem juna 1880. godine u chasopisu „Otadzhbina” objavljena je Lazarevic'eva pripovetka „U dobri chas hajduci!”. Dogadjaji isprichani u njoj mnogo vishe liche na bajku nego na realnu prichu. Junak Time vrlo lako izlazi na kraj sa tri naoruzhana hajduka koja upadaju u kuc'u Ugrichic'a. Pricha je spretno napisana ali u njoj nema sladunjavosti karakteristichne za druge Lazarevic'eve pripovetke. Pricha je neposredni uchesnik dogadjaja koji se sticajem okolnosti nashao u kuc'i Ugrichic'a u datom trenutku. Razgovor brata i sestre (Zhivka i Stanije), kojoj se dopada Time a koji se ne dopada njenom bratu jer mu manjka hrabrosti i jer je Shvaba, prekida dolazak hajduka. Time dolazi i uspeva da savlada svu trojicu a Zhivko mu odaje priznanje zbog hrabrosti. Na kraju pripovetke Stanija i Time su venchani a Zhivko hvali svoga zeta i govori kako je „pravi Srbenda”.

Na bunaru

Pripovetka „Na bunaru” objavljena je sredinom februara 1881. godine u chasopisu „Otadzhbina” i predstavlja umetnichki najskladniju Lazarevic'evu pripovetku. Radi ubedljivosti Lazarevic' u njoj podrazhava seljachki nachin govora. Pripovetka velicha zadrugu i prikazuje s jedne strane one koje tezhe njenom unishtenju, a s druge one koji je odrzhavaju. U bogatu i staru zadrugu Djenadic'a dolazi razmazhena i arogantna snaha Anoka koja svojim ponashanjem i egoizmom preti da razori zadrugu. Gospodar zadruge stari djedo Matija to vidi te smishlja kako da snahu nagna na promenu i pokajanje. On naredi svima da samo nju sluzhe i u pochetku je Anoka besnela josh vishe, da bi se jedne noc'i njen prkos slomio i ona postaje najpokorniji chlan zadruge. Na kraju je ipak pobedila zadruga, odnosno njen kolektivni princip nad individualnim.

Verter

Prvi deo „Vertera” Lazarevic' je objavio sredinom juna 1881. godine u „Otadzhbini”, a ostala tri dela su objavljena do septembra. Ova pripovetka donekle predstavlja parodiju Geteovog „Vertera”. Glavni junak Janko, nesrec'no zaljubljen u udatu zhenu na kraju pripovetke se ne ubija kao shto je sluchaj sa Geteovim junakom vec' biva ismejan i vrac'en na pravi put. Janko je zapravo zhrtva evropskog romantizma i pravca koji je nazvan verterizam a koji je ushao u modu zahvaljujuc'i romanu „Jadi mladog Vertera”. On je bio zanesen ovim delom pa se, u jednoj banji u Srbiji i sam zaljubljuje u udatu zhenu i chak pomishlja na samoubistvo ali ga od te ideje odvrac'aju apotekar Katanic' i muzh zhene u koju je Janko zaljubljen. Pripovetka zapochinje kao drama da bi se zavrshila kao komedija u kojoj na kraju pobedjuje brachni moral. Nagli preokret junaka nije dovoljno motivisan pa sama pripovetka gubi na umetnichkoj vrednosti.

Sve c'e to narod pozlatiti

U jesen 1881. godine Lazarevic' pishe pripovetku „Sve c'e to narod pozlatiti” a objavljuje je sredinom januara 1882. godine u „Otadzhbini”. Po mishljenju Milana Kashanina ona predstavlja jednu od najistinitijih i najsavrshenijih pricha i izvan okvira srpske knjizhevnosti. To je jedina Lazina pripovetka koja nema optimistichki preokret. Postoje dva jasno odvojena dela. U prvom se daje slika ljudi koji na pristanishtu ishchekuju dolazak broda a u drugom dolazak broda i rasplet. Na pochetku pripovetke postoji kontrast izmedju uzdrzhanog majora Jelachic'a i njegove srec'e shto dochekuje zhenu sa detetom i uznemirenog Blagoja kazandzhije i njegove nesrec'e shto dochekuje ranjenog sina iz rata. Kontrast je i u samom Blagoju, izmedju njegove unutrashnje tragedije i spoljashnje ravnodushnosti kao i kontrast izmedju mladog invalida koji je zhrtva i drushtva koje je ravnodushno. Lazarevic' je ovde izneo sliku drushtva koje ne brine o onima koji su se zhrtvovali za otadzhbinu i staje na njihovu stranu.

Vetar

Pochetkom aprila 1889. godine u „Otadzhbini” objavljena je Lazina pripovetka „Vetar”. Glavni junak pripovetke Janko, odriche se ljubavi zarad majke. Ovde je kult majke uzdignut do vrhunca. Janko se zaljubljuje u c'erku slepog Djordja koja je lepa i plemenita ali poshto se majci ne dopada njegov izbor i protivi se braku jer ne zheli da joj se sin ozheni devojkom koju vidi prvi put u zhivotu, teshka srca odustaje od svoje srec'e kako njegova majka ne bi bila povredjena. Sukob zhelje i moc'i, razuma i osec'anja je u sredishtu pripovetke a drama se odvija na unutrashnjem planu glavnog junaka.

On zna sve

„On zna sve” je poslednja napisana pripovetka Laze Lazarevic'a koja je shtampana u avgustu 1890. godine zajedno sa pripovetkom Sime Matavulja „Novo oruzhje”. Pripada krugu gradskih pripovedaka. Glavni lik Vuchko Teofilovich je predstavljen kao energichan, smeo i chak pomalo divlji mladic'. Za razliku od tipa Lazarevic'evog intelektualca, on je zhivlji i markantniji. Vec' na pochetku pisac predstavlja svog junaka govorec'i o njegovim dozhivljajima i kako su svi strepeli od njega, a on samo od brata Vidaka. Lazarevic' prikazuje psiholoshki odnos izmedju brac'e Vuchka i Vidaka ali daje i opise njihovog jahanja konja sa prijateljima i Vidakovu povredu. Na kraju pripovetke brac'a su ravnopravna u svemu-poslu, kuc'i i imanju.

Shvabica

„Shvabica” je najverovatnije napisana za vreme Lazarevic'evih studija u Berlinu i nastala je na osnovu pishchevog neposrednog dozhivljaja. Ova pripovetka, neobjavljena za pishcheva zhivota, napisana je u formi pisma koje Misha shalje drugu. Misha Marichic' je mlad student medicine u Nemachkoj koji se zaljubljuje u gazdarichinu c'erku „Shvabicu”, odnosno Anu. U pismima se Misha ispoveda svom drugu o svemu shto se deshava izmedju njega i Ane. U Marichic'u se odvija unutrashnja drama i borba izmedju lichne srec'e i duzhnosti prema porodici, izmedju svog zadovoljstva i porodichnog bola. Marichic' ne gleda na svoj problem samo sa socijalnog stanovishta vec' i sa moralnog. On ne zheli da njegova srec'a nanese bol i unesrec'i njegovu porodicu i prijatelje, a takodje je i svestan da pod tim uslovima ni on ni Ana ne mogu biti srec'ni. Misha se odriche velike ljubavi zarad dobrobiti porodice i njenog mira. Svojim postupkom je slomio i Anino i svoje srce ali je bio slobodan da se vrati porodici koju je trebalo da izdrzhava.

Kritichki osvrt

Lazarevic' je u mladosti bio i sam pristalica novih ideja, protivnik starog morala i starog poretka, ali je u osnovi bio plemenit i sentimentalan, nimalo rushilac i inovator. Pocheo je da pishe kao zreo chovek. Kada je zadruga pochela da se rushi, a porodichni moral da opada, kod njega se javila romanticharska tezhnja za proshloshc'u. U borbi izmedju tradicionalne misli i nove, kosmopolitske i rushilachke, on se opredelio za tradiciju, za sve ono shto je nashe, za samonikle tvorevine srpskog i balkanskog duha. U sukobu izmedju porodice i lichnih prohteva pojedinaca, Lazarevic' se stavio na stranu porodice. Nezhne i osec'ajne prirode, on je stvarao lirsku pripovetku sa etichkim smerom. Ranija kritika, koja je uvek priznavala visoke umetnichke vrednosti njegovih pripovedaka, kritikovala je njegove tendencije i nazivala ga konzervativnim piscem koji je za ljubav pouke chesto melodramatichno zavrshavao svoje priche.

Medjutim, ako se Lazarevic' katkad i udaljavao od stvarnosti, on je to ipak chinio iz umetnichkih razloga: da u svoje realistichko slikanje zhivota prozhme diskretnim lirizmom, plemenitim i uzvishenim idejama i osec'anjima. I u izrazhaju on se uglavnom vodi umetnichkim razlozima. Posmatrajuc'i zhivot, on je zapazhao karakteristike tipova, prizora, razgovora, belezhio uzgred, a docnije naporno i savesno trazhio moguc'nosti kako da tu gradju pretochi u jeziku prikladno, neusiljeno i koncizno delo. On je jedan od retkih srpskih pisaca koji su po cenu velikih napora trazhili najbolji izraz i najskladniji oblik, koji je umeo da izabere fabulu, da je razvije dramatichno, da kroz nju opishe zanimljive epizode, zhive dijaloge, da da plastichne opise i uzbudljiva i nezhna osec'anja. Chitajuc'i velike evropske pisce, narochito Turgenjeva i Gogolja, on je na njihovim delima razvio ukus i uchio veshtinu izraza i komponovanja. Lazarevic' je knjizhevni posao shvatio ozbiljno i savesno; bio je svestan da srpskoj pripoveci nedostaje umetnichka forma, a ne nadahnuc'e, i odista je uspeo da je reformira i da srpsku pripovetku uzdigne na nivo evropske umetnichke pripovetke.

Postoji i Nagrada Laza K. Lazarevic' koja se dodeljuje u Shapcu svake godine.

Filmovi

Lazarevic'eva dela su pretochena na filmsko platno:

____
Vikipedija, slobodna enciklopedija
URI: http://sr.wikipedia.org/wiki/Laza_K._Lazarevic'

Radovi Lazarevic'a

O piscu na drugim jezicima