Hteo bih da znadem ljubim li i sada —
I da dobra neka svetlost prodre seni,
I tišinu ovog umirenog jada,
I padne na tamne puteve u meni.

Da znam od kud tišti na dnu duše tajno
Neki mir što šumi, i pesma što ćuti,
Dok, ko zadnje ptice kroz veče beskrajno,
Očajno se žure zakasli minuti.

Nit što više želim i niti što hoću,
Nit zna suza sama ko nekad da lije,
Da tuga naraste, kao reka noću…
A sve možda zato što ljubim ko prije.

—
Nema podataka.