Po mramornim stepenicama koje silaze u more, okružena narodom, lepa žena Pobedioca čeka povratak u luku njegove galije sa purpurnim jedrima. Pored njenih nogu obučenih u zlato leže dva suva dugačka hrta sa žutim očima.

Kada se galija pojavila na suncu, video se on u zlatnom oklopu, mlad, držeći u jednoj ruci zastavu Spasitelja a u drugoj visoki mač. Za njim su uplovili svi zarobljeni brodovi sa vojskovođama neprijateljskim, okovanim u železo, i s plenom za republiku i za njegovu dragu.

Kad se popeo uz stepenice na kojima se sreo sa Gospođom, narod je pozdravljao Pobedioca s usklicima, bacajući mu ruže i mirte, i prosuvši suze.

A kad mu je ona pružila ruku, hladnu kao led, nevidljivo i prvi put je tada klonula mišica koja je pokorila Istok. Idući zatim kroz sjaj, klicanje i pljesak, prošli su zajedno, ruku pod ruku, Pobedilac i Izdajica.

Mirno su hodili pored njih dva suha dugačka hrta sa žutim očima.

—
Pesme u prozi, „Plave legende“. — Pisano u Ženevi 1905. Beograd, 1908.